Merenje SO2 u vinskom podrumu
Zamislite kako bi to zgodno i praktično bilo kad biste mogli da izmerite sadržaj molekulskog i slobodnog sumpordioksida direktno iznad vinskog suda u vašem podrumu bez nošenja uzorka vina u laboratoriju.
Laboratorija Sacks na Univerzitetu Cornell u Ithaci, NY, nedavno je opisala novi pristup merenju molekulskog SO2, nazvan “cev za detekciju gasa u prostoru glave” (HS-GDT koji ne remeti komplekse antocijanin-SO2.
Metoda je nazvana neuobičajenim imenom, ali ću je u ovom članku objasniti podrobnije.
Rad je pokazao da HS-GDT merenja molekulskog SO2 u crvenom vinu iznose u proseku samo 32% molekulskog SO2 u poređenju sa AO metodom. Drugim rečima, metode analize sadržaja SO2 aeracije i oksidacije( AO ), obično precenjuju (izračunavaju više) sadržaj stvarnog slobodnog i molekulskog SO2 skoro tri puta više.
Nasuprot tome, merenja metotom HS-GDT u belim i roze vinima u proseku iznose 86% od molekularnog SO2 utvrđenog metodama AO. Zašto je to tako?
Želim da podelim sa vama ovo saznanje. Uživajte u daljem čitanju.
Ključni koncepti
Jednostavna i jeftina metoda za merenje SO2 koristi cevi za detekciju gasa iznad prostora koje se koriste u rudarskoj industriju za precizno merenje molekulskog SO2 , ovoga puta u vinima.
Koristeći ovu metodu, otkrili smo da standardni pristupi (Ripperova titracija, ozračivanje-oksidacija OA i FIA) precenjuju količinu slobodnog i vezanog SO2 –naroč ito u crvenim vinima.
Merenja slobodnog i molekularnog SO2 rutinski se sprovode u vinarijama kako bi se osigurala mikrobiološka i oksidaciona stabilnost.
Poznato je da standardni pristupi merenja SO2 imaju lošu ponovljivost u laboratorijima. Što je još važnije, literatura pokazuje da sve standardne SO2 metode jako precenjuju SO2 u crvenim vinima.
Razvili smo lakši, jeftiniji i precizniji način merenja slobodnog i molekulskog SO2. Vrednosti dobijene ovom tehnikom mogu biti bolji prediktori stabilnosti vina od standardnih analitičkih metoda i mogu pojednostaviti merenja SO2 za male vinarije.
Iako mnogi oblici SO2 postoje u vinu, samo “molekulski” oblik SO2 ima snažno antimikrobno delovanje (i sposobnost da ga osetiš kad ti opeče nozdrve).
Pravilno merenje molekulskog SO2 ključno je za kvalitet vina.
Svi standardni pristupi slobodnom SO2 jako precenjuju količinu slobodnog i molekulskog SO2 u svim vinima zbog prisutnosti jedinjenja labavih veza poput antocijanin-SO2.
Razvili smo jednostavnu, jeftinu metodu sa cevima za detekciju gasa (HS-GDT) koja precizno meri molekulski SO2 u belim i crvenim vinima.
Ova nova HS-GDT metoda je i bolji pokazatelj rasta kvasaca u slatkim vinima od konvencionalnih metoda.
Nadamo se da ćemo proširiti metodu sa cevima za detekciju gasa iznad prostora kako bismo postali praktična, jeftina alternativa standardnim metodama titracije ili aeracije-oksidacije u malim i velikim vinarijama.
Ne morate da nosite vaše uzorke vina u laboratoriju, direktno u vašem vinskom podrumu iznad vašeg barique bureta, bačve ili inox suda, možete meriti sadržaj molekulskog sumpordioksida.
Precizno i bez gubitka SO2 iz vina usled isparavanja.
Uvod
Metoda za lakše određivanje slobodnog SO2 a potom istovremeno i molekulskog SO2 nosi naziv Headspace Gas Detection Tube (HS-GDT). Nije lako naći adekvatan prevod za akronim HS-GDT, ali evo o čemu se radi.
Iskorišćen je Henrijev zakon koji govori o izjednačavanju odnosno ravnoteži parcijalnih pritisaka komponenti koje čine bilo koji vodeni rastvor u zatvorenom prostoru.
Henrijev zakon: pi = H(T) xi
Gde je:
pi= parcijalni pritisak;
H(T)=Henrijeva konstanta ( pri t0 = const.));
xi=molarna koncentracija
U ovom slučaju radi se o molekulima rastvorenog SO2 u vinu.
Otprazan prostor iznad povšine vina u aparatu koji su predstavili, nazvali su ,,prostor za glavu; razmak za glavu”ili Headspace (HS).
Drugi deo akronima su nazvali Gas Detector Tube ili u prevodu GDT- cevčica za detekciju gasa.
U industriji se koriste mnogobrojne cevčice za detekciju štetnih gasova a u ovom slučaju je iskorišćena cevčica za detekciju sumpor dioksida iznad površine vina.
U daljem tekstu prenosim prevod originalnog teksta Laboratorije Sacks na Univerzitetu Cornell u Ithaci, NY kao i neke moje opaske radi boljeg razumevanja ove inovativne metode.
Sl.1 Raspodela različitih formi slobodnog SO2 u vinu.
Ne postoji tema o hemiji vina koja zaokuplja toliko mnogo pažnje vinara kao sumpor dioksid.
SO2 je naširoko korišćeno sredstvo za sprečavanje kvarenja vina – da ne spominjemo čuvanje suvih kajsija živahne naranđaste boje pomoću SO2.
U mnogim vinarijama, međutim, razmišljanja o SO2 ne sežu dalje od merenja, upotrebe referentne tablice i moguće upotrebe kalkulatora da se izračuna pravo sabiranje.
Ako su te metode prihvatljive, koja je svrha razumevanja temeljne hemije vina?
Nadalje, većina trenutno korišćenog znanja o merenjima SO2 i preporučenim koncentracijama stara je decenijama. Dakle, šta je ostalo da se nauči?
Dr. Patricia Howe, bivša predavačica enologije na Cornellu, istraživala je ovo pitanje u sklopu svog doktorata sa Dr.Gavin Sacks (Nauka o hrani).
Uloga SO2 u vinarstvu
Sumpor dioksid (SO2) , često se kolokvijalno naziva “sulfiti“), proizvode ga i kvasci u tragovima kao i drugi mikroorganizmi kao normalan deo njihovog metabolizma.
Međutim, uglavnom SO2 u komercijalnim vinima dodaje vinar, bilo kao gas rastvoren u tečnosti ili kao so kao što je kalijum metabisulfit (K2S2O5) najčešće.
Upotreba SO2 u proizvodnji vina proizilazi iz njegovih jedinstvenih svojstava kao konzervansa:
Kao što je detaljno objašnjeno u nedavnom pregledu, SO2 ima antimikrobna svojstva širokog spektra (Divol, du Toit et al. 2012.) i može inhibirati ili ubiti većinu kvasaca i bakterija koje mogu uticati na vino, kao na primer bakterije sirćetne kiseline.
SO2 je izvrstan antioksidans i jedinstveno je prikladan za uklanjanje mnogih neželjenih jedinjenja nastalih tokom oksidacije vina koji bi inače rezultirali stvaranjem neugodne arome ili degradacijom boje.
U vinu će SO2 postojati kao jedan od nekoliko različitih oblika (Slika 1). Ravnoteže među ovim oblicima prikazane su na slici 1.
Ključna je razlika između slobodnih oblika SO2 koji doprinose konzervansnim učincima SO2 i vezanih oblika SO2 koji nastaju reakcijom bisulfita i drugih vinskih komponenti. I vezani i slobodni SO2 računaju se u ukupni SO2 , koji je regulisan u većini zemalja proizvođača vina.
Slobodni i “molekulski ili molekularni” SO2
Većina slobodnog SO2 u vinu postoji kao bisulfit (>90%), s manjim udelom (obično <5%) koji postoji kao takozvani “molekulski” SO2 .
Kao što će kasnije biti opisano, udeo slobodnog SO2 koji postoji kao molekulski SO2 zavisi od pH vina.
Ključna tačka iz tabele 1. je molekulski SO2 a slobodni SO2 (zbir molekulskog SO2 i bisulfita) mora se posmatrati nezavisno.
Imati dovoljno slobodnog SO2 za sprečavanje neželjene oksidacije ne obezbeđuje odgovarajući sadržaj molekulskog SO2 za sprečavanje mikrobiološkog kvarenja vina.
Budući da vezani SO2 ima minimalan učinak konzervisanja, vinari se obično više bave merenjem slobodnog SO2 nego ukupnog SO2 .
Iako naizgled ima veliki broj metoda u upotrebi, standardne strategije za slobodni SO2 merenja spadaju u jednu od dve kategorije:
1.-Direktno dodavanje oksidansa, npr. titracija jodom nakon zakiseljavanja (“Ripperova metoda”).
2.-Metode “prvo odvajanje”, koje koriste zakiseljavanje kao korak za pretvaranje slobodnog u molekularni SO2 , zatim odvajanje i kvantifikovanje SO2 .
Uobičajene tehnike su aeracija-oksidacija (AO) i analiza protoka ubrizgavanjem (FIA).
Analiza ubrizgavanja protoka (FIA), koja je zapravo automatizovana verzija AO, dala je znatno bolju preciznost i od Rippera i od AO.
Zastupljenost slobodnih formi slobodnog SO2 u zavisnosti od pH vina
Online sulfit kalkulator
Izgled sulfit kalkulatora u Microsoft EXCEL-u
(Klikni ovde za preuzimanje u Exccel-u)
Jednačina 1: Odnos molekulskog SO2 prema slobodnom SO2 u vodi na 20 C, pKa1 = 1,81
Nakon što se izmeri slobodni SO2, molekulski SO2 se tada izračunava iz pH i slobodnog SO2 pomoću Henderson – Has-selbalch (HH) jednačine (jednačina1).
Kao podsetnik na opštu hemiju: pKa je negativna logaritamska vrednost koeficijenta disocijacije i mera je jačine kiseline odnosno njenog stepena disocijacije, u ovom slučaju H2SO3 . Niži pKa vrednost znači da je kiselina jača, i da se bisulfit favorizuje kao oblik (tj. deprotonirani oblik).
Jednačina 1. takođe pomaže da se objasni zašto je potrebno više SO2 pri višem pH da bi se sprečilo kvarenje.
Pri nižem pH, veći procenat SO2 biće u molekulskom obliku nego pri višem pH.
Na primer, u vodi na sobnoj temperaturi, udeo slobodnog SO2 koji postoji kao molekulski SO2 smanjuje se sa pH 3,0 (6%) na pH 3,3 na (3,2%) do na pH 3,6 (1,6%).
Menja se i pKa SO2 .
Jedina komplikacija s korišćenjem HH jednačine je da pKa SO2 nije konstantna: njena se vrednost menja zbog nekoliko uzroka i to: kao najvažnijim etanolom, temperaturom i koncentracijama drugih rastvorenih jona (“jonska snaga”).
Međutim, mnogi testovi ili referentne tablice pretpostavljaju da pKa SO2 rastvor u vodi i vinu (1,81) vredi za sve okolnosti, iako bi vrednost sobne temperature od 19-20 C Celzijusova, bila prikladnija za tipično vino s 10-14% v/v etanola i jonske jačine od 50-75 mM (Usseglio Tomasset i Bosia1984).
To može dovesti do podcenjivanja od 30-50% (zavisno od pH) od količine prisutnog molekulskog SO2 (Slika 2).
Treba imati u vidu da se vina često čuvaju u relativno hladnim podrumima – što smanjuje pKa i udeo molekulskog SO2
prisutan u vinu – pa je poželjno da se analizira na višim temperaturama u vinskoj laboratoriji.
To će rezultirati precenjenom količinom molekulskog SO2 u poređenju s onim što je prisutno u stvarnim uslovima skladištenja.
Nekadašnji student diplomskih studija Cornell Food Science, Greg Dlubac, nedavno je razvio online kalkulator za određivanje molekulskog SO2 . Iako postoji nekoliko kalkulatora za SO2,
Gregov kalkulator je prvi online alat koji omogućuje unos etanola, jonsku jačinu kiselina i temperaturu kako bi se dobila tačna pKa vrednost i stoga bi trebalo da pruža i tačnije procene SO2.
Kalkulator je dopunio i objavio ©Daniel Pambianchi . Možete ga koristiti na ovom sajtu.
Poznavaoci rada u Excel-u mogu skinuti kalkulator u Excel-u sa sajta Daniel Pambianchi s tim što treba da po skidanju uđu u datoteku pa u “svojstva”i deblokiraju macro.
Iako se slobodni SO2 meri rutinski (mesečno ili češće), nedostaju nedavni podaci o analitičkoj učinkovitosti u pojedinačnim laboratorijima (“ponovljivost”) među metodama.
Ova bi informacija bila pravovremena zbog sve većeg usvajanja automatizovanih tehnika (npr. FIA) u vinarijama.
U nedavnoj recenziji, Patricia Howe i Gavin Sacks (Cor-nell) sarađivali su sa Sue Ebeler (UC Davis) kako bi procenili rezultate testiranja stručnosti koje su sproveli Collaborati-tive Testing Services (CTS) (Howe, Ebeler et al. 2015.).
CTS skup podataka uključivao je 78 različitih vina analiziranih tokom u razdoblju od 13 godina od strane desetak laboratorija:
Ukupno smo uzeli u obzir podatke iz preko 4000 merenja slobodnog SO2 . Učinak za nekoliko drugih uobičajenih analiza u vinu, uključujući etanol i titrirajuću kiselost, takođe je razmotren.
Ponovljivost merenja slobodnog SO2 u svim metodama (Slika 3) pokazala je da je srednja vrednost za Rip-per (titracija jodom) nešto viša od AO (+2,5 mg/L) kao što se očekivalo,
– poznato je da Ripper meri mali deo drugih redukcionih jedinjenja u vinu.
Međulaboratorijska ponovljivost za Ripper bila je ±3,6 mg/L (jedna standardna devijacija), slično učinku zabeleženom pre više od trideset godina(Vahl i Converse 1980.)!
Iznenađujuće, iako se često smatra da je aeracija-oksidacija (AO) bolja od Ripperove metode (titracija jodom), međulaboratorijska ponovljivost za AO nije bila bolja od Ripperove (1 standardna devijacija = ±3,5 mg/L).
To može biti zato što AO ima mnogo više koraka i opreme, a time i više mogućnosti za greške.
Analiza ubrizgavanja protoka (FIA), koja je zapravo automatizovana verzija A-O, dala je znatno bolju preciznost i od Rippera i od AO.
Međulaboratorijska izvedba za molekulski SO2 bila bi još lošija nego za slobodni SO2 , budući da zahteva određivanje pH i merenja slobodnog SO2.
Ponovljivost pH merenja u laboratorijima bila je ±0,04 jedinice, što bi značilo prosečnih dodatnih 10% greške povrh bilo koje greške uvedene merenjem slobodnog SO2.
Konačno, kao što je gore spomenuto, većina izračunavanja molekulskog SO2 koristi značajno netačne vrednosti za konstantu kiselosti, tj. jačinu kiseline pKa.
Posle svih gornjih teorija, razmotrimo:
Novi pristup
Jednostavna, direktna merenja SO2 u prostoru iznad glave:
Kao deo svog doktorskog rada u laboratoriji Sacks, Patricia Howe razvila je brzu, jednostavnu i jeftinu metodu nazvanu:
Cev za detekciju gasa u prostoru iznad glave.
Metoda (HS-GDT) za direktno merenje molekulskog SO2 u prostoru iznad uzorka vina bez zakiseljavanja, razređivanja ili na drugi način menjanja vina pre analize kao što se radi sa standardnim metodama.
Uporedili smo HS-GDT sa klasičnim pristupima merenju SO2. HS-GDT koristi gornji prostor iznad vina za SO2 kao zamenu za molekulski SO2 (vidi sliku 1).
Nasuprot tome, ranije opisane metode (Ripper, AO, FIA) mere sve slobodne oblike SO2 i zahtevaju naknadno izračunavanje molekulskog SO2 .
Nadalje, ove standardne metode zahtevaju razređivanje uzorka i/ili pH pomake, što rezultira delimičnom hidrolizom “vezanog” SO2 i precenjivanjem slobodnog i molekulskog SO2 .
Ovaj problem je posebno ozbiljan u crvenim vinima, zbog raskidanja kompleksa pigmenata antocijana i bisulfita – problem koji je prepoznat još od 1970-ih (Rankine i Pocock 1970).
U literaturi su opisani različiti pristupi za merenje molekulskog ili slobodnog SO2 bez narušavanja ravnoteže, npr.
(Davis, Barnett et al. 1983.), ali vinarije nijednu nisu rutinski prilagođavale zbog tehničkih izazova.
Naša nova metoda cevi za detekciju gasa u prostoru iznad (HS-GDT) i klasični pristupi pokazuju relativno dobro slaganje za bela i roze vina (slika 4) (nagib blizu 1, r2 =0,97), ali za crvena vina standardne tehnike precenjuju molekulski SO2 za 3 puta -fold u proseku (nagib
= 0,32).
Naduvane(veće) vrednosti opažene standardnim tehnikama kao što je AO posledica su kidanja kompleksa antocijanin-bisulfit tokom analize.
Nova HS-GDT metoda:
Bolji prediktor stabilnosti mikroorganizama. Razumno pitanje za našu novu metodu je “Jel to važno?
Decenijama koristimo standardne tehnike, možda one precenjuju molekulski SO2 , rade bolji posao u predviđanju, ali i kvarenja, da li su vezani antocijanin-bisulfitni kompleksi još uvek antimikrobni?”
Kako bismo testirali ovu hipotezu, sproveli smo “ispitivanja izazova” inokulacijom slatkih vina sa komercijalnim kvascem i određivanjem molekulskog SO2 novom metodom HS-GDT i standardnim metodama (AO, FIA) putem.
Detekcija gasova u prostoru (HS-GDT) Metoda merenja SO2
Cevi za detekciju gasa dostupne su za veći broj ciljnih gasova raspona koncentracija.
Cevi su kalibrisane kako bi proizvele lako čitljivu promenu boje proporcionalnu koncentraciji gasova u prostoru iznad glave.
One su jeftine i pouzdane, a naširoko se koriste u rudnicima ili drugim mestima gde u vazduhu ima otrovnih gasova koji mogu predstavljati profesionalnu opasnost za radnike.
Širok izbor jeftinih cevi za detekciju gasa, koje se koriste u rudarskoj industriji, dostupan je na tržištu.
Headspace Gas Detection Tube (HS-GDT) aparat za merenje molekulskog i slobodnog SO2 u vinu.
Fotografije Patricie Howe
Metoda cevi za detekciju gasa u prostoru (HS-GDT) koristi ove cevi za detekciju gasa za merenje gasa SO2 u prostoru iznad uzorka vina.
Kako aparatura radi
Odmerena količina vina stavi se u štrcaljku (špric) i sačeka se da vino i njegov gornji prostor postignu ravnotežu. Zatim se klip šprica pritisne kako bi se istisnula izmerena količina prostora (50-200 mL) u cev za detekciju gasa SO2, koja menja boju u direktnoj razmeri sa koncentracijom slobodnog SO2 u prostoru iznad uzorka.
Budući da je koncentracija SO2 u prostoru proporcionalna molekulskoj koncentraciji SO2 u vinu (linearni odnos opisan u udžbenicima hemije kao (Henryjev zakon)*, tada je moguće odrediti molekulski SO2 u vinu bez oslanjanja na zakiseljavanje, razređivanje ili druge promene u vinu koje se događaju u klasičnim metodama analize SO2.
Ovo je inovativna metoda analize SO2 koju treba isprobati u praksi.
Važno:
Pri ovoj metodi se ne remeti kompleks antocijanin-SO2. Otuda su rezultati merenja precizniji.
Izvođenje same aparature u praksi je jednostavno. Potrebno je samo kupiti cevčicu za detekciju SO2, medicinski špric i slavinicu.
Vina su testirana i na aktivnost kvasca.
Vina su bila sterilno filtrirani uzorci belog i crnog vina, pri čemu se crno vino dobija dodavanjem ekstrakta antocijana belom vinu. Pre unošenja kvasca, vina su prilagođena različitim SO2 sadržajima.
Na osnovu podataka o pločicama (Slika 5), nismo primetili korelaciju između održivosti kvasca i “standardnog” SO2
tehnike (AO, FIA) za crna vina.
Međutim, održivost je bila u dobroj korelaciji s HS-GDT merenjima SO2.
Stoga antocijanin-bisulfitni kompleksi utiču na rezultete kod standardnih merenja SO2.
Slika 4.
Upoređenje nove metode HS-GDT SO2 sa tradicionalnom metodom ozračivanja-oksidacije (AO) korišćenjem komercijalnih vina (14 belih, 9 crvenih, 4 rozea). Crvena vina sadrže antocijanin- bisulfitne komplekse koji disociraju tokom standardnih merenja SO2, što dovodi do značajnog precenjivanja pravog molekulskog i slobodnog SO2 korišćenjem tradicionalne AO metode.
Slika 5: Upoređenje valjanosti HS-GDT u odnosu na standardni pristup (FIA) za merenje molekularnog SO2 . Vina su podešena na ~0,6 mg/L molekularnog SO2 na osnovu svake tehnike
pre inokulacije, a održivost je procenjena YM pločom.
Pristupi su dali gotovo identične vrednosti za belo vino, ali su bili potrebni vrlo različiti SO2 dodaci. Standardni pristup FIA-e precijenio je količinu aktivnog molekularnog SO2 u crnom vinu zbog interferencije anto-cijanin-bisulfita. Nova HS-GDT metoda ne remeti te komplekse i daje valjane rezultate.
Upitne su vrednosti za predviđanje kvarenja slatkih vina zbog kvasaca.
Šta je sledeće za HS-GDT?
Naš nedavni rad potvrđuje prethodne studije koje pokazuju da standardni pristupi merenju SO2 mogu jako preceniti pravu količinu slobodnog i molekularnog SO2 , naročito u crvenim vinima. “Šta sad?
Dakle, mnogo je muka oko praćenja i optimizacije količine SO2 u vinu.
Ima načina da se SO2 smanji pa čak da se izostavi u proizvodnji vina.
Upravo sam napisao jedan članak na tu temu i objasnio gde možemo poručiti ta sredstva.
Ako imamo trostruko ili manje molekularnog SO2 nego što mislimo da imamo, znači li to da bismo trebali dodavati tri puta ili više SO2 ?”
Kratak odgovor je “ne”: vrlo visok SO2 riskira prekoračenje zakonskih granica, rezultira izbeljivanjem boje crnog vina i može poremetiti normalno starenje vina.
Nadalje, čini se da su mnoga crna vina stabilna čak i ako sadrže manje od normalno ciljanih nivoa za molekularne
koncentracije SO2. Možda zbog drugih uzroka kao što su nisko biološko opterećenje, niske dostupne hranjive materije i uticaj temperature (ili su možda naše ciljane vrednosti takođe precenjene?).
Umesto toga, novi HS-GDT pristup može biti koristan za identifikaciju visokorizičnih vina – to jest, onih vina sa vrlo niskim koncentracijama molekulskog SO2 zbog prisutnosti antocijana i drugih slabo vezanih jedinjenja sa SO2. Takva bi se vina mogla češće proveravati na prisutnost kvarova u vinariji ili podvrgnuti strožim kontrolama pre punjenja (npr. dimetil dikarbonat (DMDC), strožija filtracija).
Konačno, naše istraživanje potvrdilo je važnost korišćenja ispravne pKa
vrednosti pri određivanju molekulskih nivoa SO2 iz slobodnog SO2 (ili obrnuto). Konkretno, neuzimanje u obzir etanola ili temperature može dovesti do značajnog precenjivanja sadržaja SO2.
Nova pitanja:
Naša studija o valjanosti naše nove HS-GDT tehnike bila je ograničena na refermentaciju slatkog vina, ali još
uvek postoji nekoliko drugih pitanja.
•Imaju li antocijanin-bisulfitni kompleksi aktivnost protiv bakterija kvarenja? •
Deluju li ovi kompleksi protiv kvasca koji izaziva kvarenje, kao što je Brettanomyces? Ako ne, mogu li vam pomoći objasniti zašto se Brett pojavljuje u crvenim sortama odležanim u bačvi, ali je gotovo nezabeležen u belim vinima odležanim u inox-u.
Kako se antocijanin-bisulfitni kompleksi ponašaju tokom oksidacije vina? Ima li smisla brojati ih budući da brzo disosuju i kao deo potrošen oksidacijom slobodnog SO2 nadoknađuju sa SO2 reakcijama?
Praktična upotreba u vinariji:
Konačno, jednostavnost tehnike HS- GDT može je učiniti posebno dobrom za brzi pregled molekularnog SO2 u vinariji.
Potreba za opremom je minimalna, a reagensi nisu potrebni, što
znači da se tehnika može koristiti i izvan laboratorija.
Metoda je u praksi pokazala visoku preciznost i tačnost merenja sa HS-GDT izvedenih direktno na prostoru sudova ili bačve.
Izvedba aparature u praksi je veoma jednostavna.
Više informacija imate klikom na donje dugme.