Povratak hibridnog grožđa za vino u Severnoj Americi

Vodič za početnike

Većina vina u kojima danas uživamo proizvodi se od Vitis vinifera , evropske vrste vinove loze odgovorne za poznate sorte grožđa poput Chardonnayja, Cabernet Sauvignona, Merlota i Pinot Noira. No, kako tehnologija i vinogradarstvo napreduju, sve više vinara okreće se kategoriji grožđa poznatoj kao hibridi.

Hibridno grožđe , dobijeno ukrštanjem evropske loze Vitis vinifera s američkim grožđem Vitis labrusca ili Vitis riparia , izvorno je uzgajano kao odgovor na filokseru . Nakon što je štetočina uništila većinu vinograda u Evropi krajem 19. veka, uzgajivači grožđa eksperimentisali su sa novim grožđem otpornim na insekte i bolesti koje ne bi bilo toliko pogođeno štetočinama ili drugim problemima poput truleži, plesni ili niskih temperatura.

Iako su ovi hibridi pružili rešenje, nisu bili široko prihvaćeni u Evropi. Vinari su ukuse, tanine i kiselinsku strukturu grožđa Vitis vinifera smatrali povoljnijima od hibridnih sorti, za koje se često smatra da daju jednostavnija vina sa mošusnim aromama i ukusima. Do nedavno, hibridno grožđe bilo je uglavnom zabranjeno u evropskim vinskim regionima.

Danas je manje od 5% vinograda širom sveta zasađeno hibridnim grožđem, prema dr. Joséu Vouillamozu, švajcarskom genetičaru grožđa i koautoru knjige Wine Grapes . No, kako klimatske promene utiču na mnoga područja , vinari su počeli prihvatati nove sorte grožđa.

Uzgajivači u Languedoc-Roussillonu i Bordeauxu među prvima su u Francuskoj koji proizvode vina s ovim otpornim kultivarima.

U Severnoj Americi postoji bogata istorija uzgoja hibrida. Mnogi su razvijeni na Univerzitetu Cornell i Univerzitetu u Minnesoti. Na mestima poput Vermonta, Michigana, Kanade i regiona Finger Lakes u New Yorku, hibridne sorte grožđa poput Chambourcina , Vidal Blanca ili Marquettea uzgajaju se decenijama.

Mnogi sada usavršavaju vina proizvedena s njima, a ljubitelji vina polako su se zagrejali za njihov potencijal.

Evo vodiča za neke od najčešćih hibridnih sorti grožđa i regiona koje od njih proizvode jedinstvena, uverljiva vina.

Vinograd grožđa Frontenac Blanc u Quebecu, Kanada/Getty

Belo hibridno grožđe

Cabernet Doré

Godine 2001., Lucian Dressel iz Davis Viticultural Researcha stvorio je Cabernet Doré. Jedinstvenim ukrštanjem Cabernet Sauvignona i crvenog hibrida Norton dobijena je bela sorta grožđa, verovatno recesivni gen Sauvignon Blanca, roditelja Cabernet Sauvignona. Njegove karakteristike slične su karakteristikama njegovog dede sa zelenom pokožicom, sa kremastijom teksturom i više cvetnih nota poput muskata ili Sémillona. Samo nekoliko država ima vinograde zasađene na toj sorti, mnogi se nalaze na Srednjem zapadu.

Cayuga

Sorta grožđa Cayuga White razvijena je na Cornellu 1945. godine, a kasnije je puštena u upotrebu 1972. godine, namijenjena obližnjem regionu Finger Lakes, gde se pojavljuje u mnogim penušavim vinima. Izvan New Yorka, Cayuga se uzgaja u Vermontu i Pennsylvaniji, gde se stil može kretati od suvih i citrusnih do bogatih desertnih vina kasne berbe.

Chardonel

Ukrštanjem Chardonnaya i Seyval Blanca, Chardonel je razvijen na Cornellu 1953. godine, a pušten je u prodaju i ime dobio 1990. godine. U vinogradu je Chardonel sličan Chardonnayu i zadržava svoju prepoznatljivu kiselost. Dobro uspeva u Michiganu i Arkansasu.

Grožđe Vidal Blanc/Getty

Polumesec

La Crescent , jedna od najotpornijih sorti grožđa na hladnoću, dobila je ime po malom gradu u Minnesoti, gde su je razvili uzgajivači Univerziteta u Minnesoti i pustili u prodaju 2002. godine. Grožđe ima visok sadržaj šećera i kiselosti te se često koristi za stvaranje slatkih ili poluslatkih vina koja odišu aromama koštičavog voća, citrusa i tropa.

Seyval Blanc

Jedan od najčešće uzgajanih hibrida istočno od Stenjaka, Seyval Blanc, prvi je put stvorio Bertille Seyve u Francuskoj. Proizvodi sveža, hrskava vina, zrela s atraktivnim aromama citrusa, breskve i trave. Grožđe je popularno u Kanadi, američkom Srednjem zapadu, New Yorku i Engleskoj, gde se obično meša u penušava vina.

Traminette

Ova sorta grožđa, koju je 1996. godine objavio Univerzitet Cornell, mešanac je Gewürztraminera i francusko-američkog hibrida, Joannes Seyve 23.416. Traminette poseduje slična cvetna i začinska aromatična svojstva uobičajena za Gewürztraminer, a istovremeno je otporna na gljivične bolesti i hladnu klimu. Sadi se duž istočne obale i Srednjeg zapada, gde ga je Veće za vinsko grožđe Indiane odabralo kao prepoznatljivo vino te države.

Vidal Blanc

Razvijen u Francuskoj 1930-ih od strane Jeana Louisa Vidala, Vidal Blanc, često skraćeno samo “Vidal”, ponekad se upoređuje sa Rieslingom. Zavisno od toga gde se uzgaja, Vidal može biti svež i citrusan ili više ananasov i cvetan.

Mešanac sorte Ugni Blanc i hibridne sorte Rayon d’Or, Vidal Blanc, široko se uzgaja oko Velikih jezera, gde se ova debela pokožica koristi za proizvodnju ledenog vina u Ontariju i Finger Lakesu. Takođe se koristi za proizvodnju suvih vina u Pennsylvaniji, New Jerseyju, New Yorku i Virginiji.

Crveno hibridno grožđe

Crni slanin

Ova sorta tamne pokožice ima ukuse bobičastog voća i crne trešnje sposobne podsećati na ukuse Beaujolaisa ili doline Rhône. Stvorio ga je Francois Baco tokom epidemije filoksere u Francuskoj, Baco Noir je jedno od retkih hibridnih grožđa dopuštenih istorijski u evropskoj apelaciji, gde se uzgaja u Gaskonji za proizvodnju rakije Armagnac. U Severnoj Americi uzgaja se prvenstveno u Kanadi, New Yorku, Oregonu i Novoj Škotskoj.

Catawba

Obeležena po svom izraženom “lisičjem” ili mošusnom ukusu, ova ljubičasta sorta grožđa navodno potiče negde s istočne obale SAD-a, gde se još uvek pretežno uzgaja oko jezera Erie i Finger Lakes. Verovatno je križanac Sémillona i nepoznate sorte Vitis labrusca.

Catawba je igrala važnu ulogu u ranom američkom vinogradarstvu, ali je pala u nemilost otkrivenim povoljnijim hibridima. Njena klonska mutacija, Pink Catawba, koristi se za proizvodnju roséa, koji je slađi i ima nižu kiselost. Podseća na beli Zinfandel.

Chambourcin

Johannes Seyve 11369 i Plantet ukršteni su kako bi se dobio Chambourcin, delo francuskog biohemičara Joannesa Seyvea (sina Bertillea). Smatra se jednim od najboljih francusko-američkih hibrida, Chambourcin je sorta teinturier, crveno grožđe sa tamnom pokožicom i mesom. Stvara živahna, aromatična crna vina, često sa višim udelom tanina od drugih hibridnih sorti. Široko rasprostranjena sorta grožđa može se pronaći u Ontariju, na američkom Srednjem zapadu i na istočnoj obali sve do Severne Karoline na jugu.

Grožđe Frontenac Noir/Getty

Frontenac

Ponekad nazivan Frontenac Noir , ovaj složeni mešanac hibrida Landot Noir sa domaćom vinovom lozom Vitis riparia razvijen je na Univerzitetu Minnesota 1978. godine, a objavljen je 1996. godine. Zatim je 2003. godine objavljena mutacija grožđa sa sivim bobicama nazvana Frontenac Gris, a 2012. godine mutacija sa belim plodovima, Frontenac Blanc. Tamne pokožice Frontenac uživa uspeh u Minnesoti, gde je jedna od najčešće sađenih vinskih sorti, kao i u Vermontu, gde se koristi za proizvodnju rustikalnih vina pétillant-naturel .

Marquette

Ovaj hibrid plavih bobica, unuk Pinot Noira, stvoren je 1989. na Univerzitetu u Minnesoti, a za javnu upotrebu pušten je 2006. Poput Chambourcina, Marquette je sorta bojadiser, sa plavom pokožicom i obojenim mesom iznutra.

To je svestrana sorta grožđa koja može biti mirisna i voćna ili odisati složenijim karakteristikama poput duvana i kože. Poznata po svojoj otpornosti na hladno vreme, može se pronaći uglavnom u Minnesoti, Vermontu i New Yorku.

Norton

Norton se uzgajao početkom 19. veka u Richmondu u Virginiji, gde ga je dr. Daniel Norton prvi put zasadio u svojim vinogradima. Ubrzo nakon toga postao je dominantna vinska sorta na istočnoj obali, kao i u državama Srednjeg zapada poput Ohija. Većina tih loza iščupana je tokom prohibicije i ponovno zasađena grožđem Concord. Poslednjih godina vinari u Virginiji i Missouriju radili su na oživljavanju hibridne sorte grožđa, čije poreklo još uvek nije poznato.

Izvor: https://www.wineenthusiast.com/culture/wine/hybrid-wine-grapes-guide/